The notes will not be registered under the Securities Act of 1933, as amended (the “Securities Act”) or any state securities law and may not be offered or sold in the United States absent registration or an applicable exemption from registration under the Securities Act and applicable state securities laws. The notes are being offered only to qualified institutional buyers under Rule 144A and outside the United States in compliance with Regulation S under the Securities Act. This press release does not constitute an offer to sell any security and shall not constitute an offer, solicitation or sale in any jurisdiction in which such offer or sale would be unlawful.

FORWARD-LOOKING STATEMENTS

This press release contains forward-looking statements, including, but not limited to, statements regarding the planned offering by the Company of senior secured notes due 2014. These statements are based upon the current expectations and beliefs of management and are subject to certain risks and uncertainties that could cause actual results to differ materially from those described in the forward-looking statements. These risks and uncertainties include, but are not limited to, risks and uncertainties related to the market conditions, execution of the Company’s planned offering of the senior secured notes due 2015 and other risks and uncertainties as set forth under the caption “Risk Factors” in the Company’s most recent annual or quarterly report filed with the SEC, which factors are incorporated herein by reference. Stream wishes to caution the reader that these factors are among the factors that could cause actual results to differ materially from the expectations described in the forward-looking statements. Stream also cautions the reader that undue reliance should not be placed on any of the forward-looking statements, which speak only as of the date of this release. The company undertakes no obligation to update any of these forward-looking statements to reflect events or circumstances after the date of this release or to reflect actual outcomes.

    MEDIA CONTACT:
    Sally W. Comollo
    Stream Global Services
    Sally.comollo@stream.com
    +1 781-304-1847

SOURCE Stream Global Services, Inc.

http://www.stream.com

Stream global services just recently joined work operations with the multi national company Etelecare global solutions.

Prilikom prvih obrisa planine Rila (ciji je vrh – Musala, inace najvisi vrh Balkana) oslikava se osmeh na licu svih putnika. Prelep pogled na zavejane cetinare i obrise vrha nikog nije ostavio ravnodusnim. Prilikom penjanja na planinu kombi kojim smo isli se nekoliko puta zaglavio pa smo na posletku morali da angazujemo putare da nam pomognu sto slika i pokazuje najbolje.

Napokon stigosmo posle vise od 3 sata voznje usled nekoliko zastoja zbog slepera (ovde sam se opet zapitao koliko neko moze da bude pametan da potera sleper kroz uzak put prilikom uspona od nekoliko desetina stepeni). Hotel je sasvim pristojan, 5 spratova sa kaficem na vrhu sa koga se pruza prelep pogled ako je vedar dan. Hotel poseduje bazen, saunu, prostor za stoni tenis i teretanu. Sobe su pristojne i svaka sa terasom sa koje se pruza pogled na planinu.

U samoj blizini hotela je i ski staza koja nazalost jos nije pocela da radi jer sezona pocinje tek za mesec dana.

Cene u hotelu su dosta nize nego u Srbiji, pivo je 1e, sokovi 0.5e, porcija belog pohovanog mesa sa kompirom i salatom 3e, flasa kvalitetnog vina 5e. Prenociste sa doruckom je 15e.

Posto smo proveli samo 2 dana na planini nismo imali previse vremena da obidjemo obliznja jezera (Rila’s Lakes) koja su prelepa.

Svakako destinacija za preporuku i potpuno opustanje od posla i gradske guzve.

http://www.miskovic.net/gallery/v/Belgrade/

, a evo i jedne odabrane:

Pošto se u narednom periodu dešavalo mnogo stvari a da bi ih sada redom opisivao trebalo bi mi jako puno vremena kog nemam jednostavno ćemo zaboraviti poslednjih 12 meseci.

Uskoro novi članci (tekstovi) i druge gluposti koje ljudi stavljaju obično i neobično na svoje blogove.

Autor: Aleksandar Genis

SVAKI SE RAZUMNI STVOR DOSAĐUJE - PUŠKIN
Nemoguće ih je ne primetiti, teško ih je izbeći, ne mogu se zaboraviti. Ne opažajući jedno drugo, s obnevidelim očima, u sablasnom, nečujnom duetu, kruže trgovima i ulicama planete, samotno se njišući. Tajni ritam diktira im oko vrata obavijena srebrnkasta amajlija, razmetljivog imena aj-Pod.
- Kada je Sony - piše u svojim memoarima osnivač kompanije Akio Morita - lansirao prve plejere, uz njih su išla i dva para slušalica.
“Muzika za dvoje” smatrana je romantičnim izumom, kao tango ili baldahin. Revolucija je počela kada je jedan par slušalica postao suvišan. Mašinica koja peva postaje besprekorna zamena za ljubav i prijateljstvo, usput rešivši i problem usamljenosti. Pobeda tehnologije krunisana je ekspanzijom prenosivosti. Sada nas dokolica nikada ne napušta: telefon je postao mobilni, kompjuter - džepni, bioskop - prenosivi, muzika - sveprisutna, baš kao vazduh. Biće da smo strašno nepoverljivi prema svojoj duši, kada se plašimo da je ostavimo samu.
Odavno pobedivši dosadu u četiri zida, progres ju je dokrajčio u pleneru. Odista, gde sada da se dosađujemo? Na nebu? U zemlji? U metrou? Možda još samo pod vodom. Ali, i u tuš nam se uselio vodootporni prijemnik, pa nam emituje vesti dok se sapunamo.
Šta je u tome loše? I zašto je dosada dobra?
Povedeni za realnom televizijom, britanski producenti su jednu londonsku porodicu uselili na tri meseca u viktorijansku kuću, opremljenu po poslednjoj reči nauke i tehnike iz 1900. godine. Nesrećne dobrovoljce je, daleko više od loženja vatre i ručnog pranja, mučila strašna dosada. Pre svega jednog veka živeli smo još u stanju aktiva, sami sebi pribavljajući zabavu, kao divljač u lovu. Ne mogavši da se zadovolje dokolicom domaće izrade (razgovor, recitovanje i muziciranje), naši savremenici su pobegli u sadašnjost - nisu izdržali susret sa dosadnom prošlošću.
Razumem ih, pogotovo kad se setim svog ranog detinjstva, koje se poklapalo sa viktorijanskim periodom sovjetske vlasti. Najdosadnije mi je bilo pre polaska u školu, a posle je postalo strašno.

REKLO BI SE DA JEDNO ISKLJUČUJE DRUGO:

- Kad si gladan - poverio mi se jedan njujorški beskućnik - već nije dosadno.
U mladosti sam se, ipak, najviše bojao dosade. Pogotovo kad bih stao u red za predavanje praznih flaša. Bojažljivog li očekivanja praznika, koji je u svakom trenutku mogla da prekine tabla: “Nema kaucije”.
- I ne treba! - viknuli bismo danas.
- Ali ne juče! - odbrusiće vam sedi veteran čekanja u redovima.
OK. Zaboravljeno je, oprošteno, prevaziđeno. Zataškano, kako su tada govorili, da ipak malo pojasne. Druga je stvar, što sad više ne mogu da razumem zašto sam ih se, tih redova, toliko plašio? Uprtog pogleda u leđa ispred nas, kao u neki zid, dobijali smo besplatnu lekciju meditacije. Omogućivši nam da se krećemo stojeći u mestu, red nas je blago, kao Buda, uveravao da se ono odista važno dostiže ili svugde ili nigde.
Još nesvestan toga, osim zembilja svuda sam nosio tadašnji IPOD - knjižicu, koja staje u džep. (Uzgred budi rečeno, ekonomisanje prostorom me je i dovelo do poezije - od nje je dovoljno sasvim malo a dugo traje.) Ipak, čitati tamo gde stigneš isto je kao jesti šta bilo: puke kalorije, nepodesne i za um i za telo.
Da uvažavam dosadu naučio sam tek onda, kada sam se uverio da i rad i dokolica predstavljaju neurozu. A dosada, treća hipostaza duha, predstavlja predohranu psihičkog zdravlja. Čovek koji se dosađuje više vidi, čuje i razume. Dosada stimuliše sećanje, podstiče emocije, napreže živce. Na umetnika deluje razbuđujuće, poput elektrošoka.
Ali da bi neko upoznao dosadu, mora izbegavati iskušenja, najbolje - koristeći noge. Zaboravivši na telefon i očistivši se od ostale elektronske prlježi, volim da skitam šumom - sve dok mi ne dosadi. Tada dolazi ono najzanimljivije. Za autora je dosada - predstvaralačko raspoloženje, jednako uzbudljivo kao i ono predinfarktno.
Poput svake praznine, dosada je izazov svemiru, koji žuri da ispuni brešu koju je ona napravila. Kad nemamo šta da radimo, uranjamo u čistilište svesti, u kome se sami od sebe, kao miševi od vlage, rađaju misli i likovi. Tražeći izlaz, oni nas draže i podbadaju, dok se mi opiremo, koliko nam to lenjost dopušta. Pisati treba samo onda kada se više nema kud od dosade. U tome je njena blagodat: ona sebe prinosi kao žrtvu nadahnuću.
… Šopenhauer je govorio da životinje ne poznaju dosadu, Brodski je dosadu smatrao neizbežnom, Niče je u njoj video izvor filozofije, a ja mislim da je kasno za zabrinutost.
Šteta, jer dosada je aristokratska, treba je zaslužiti od prirode, kao govor ili uspravni hod. Odvikavši se od upotrebe ovog preimućstva, vraćamo se na prethodni - proleterski - stupanj evolucije. Umesto dosade, on nam nudi iluziju potpune zaposlenosti.
Kako reče jedan pametni cinik, primorani smo da ubijemo slobodno vreme, da ono ne bi ubilo nas.
Njujork, april 2006

Velika zahvalnost Gojku za link

skinite sa sledeceg linka:
http://rapidshare.de/files/18368413/Kaliopi_-_Kofer_ljubavi.mp3.html

Text :

Dobro jutro ljubavi
Opet nismo spavali
Zadnje zrno kafe kuham da nas probudi
Netko nam je kriv za sve, oo
Kazes krevet tjesan je, oo
Sada je svejedno
Zbogom mali andjele

refren:
Ja uvijek nosim kofer ljubavi
Zato ti ne brini
U njemu njanjaju sad svi
Koji su me voljeli
Ja nosim kofer ljubavi
Zato me ne trazi
Tako si mi drazi

Nama je vec godina
Citam ti sa usana
Ljubav nam se topi kao prva pahulja
Gumicom obrisi me, oo
??? Moje ime brojeve???? oo
Meni je svejedno
Zbogom mali andjele

refren

Kofer ljubavi
Veliki, crveni
U njemu njanjaju sad svi
Koji su me voljeli
Jaaa nosim kofer ljubavi
Zato ti ne brini
U njemu njanjaju sad svi
Koji su me voljeli
Jaaa nosim kofer ljubavi
Veliki crveni….

I eto tako….trenutno je 2:06AM…već je subota a ja volim subotu, espreso subotom ujutru ne može ništa da zameni…toliko za ovaj put…

Stigoh na ispit, zgrada fakulteta se na fantastičan način uklapala u sliku tmurnog zimskog jutra. Siva i zlonamerno velika kao da je upozoravala sve one koji u nju ulaze. Odradih i ispit, ali trebalo se vratiti kući, pomislih, zasto svi autobusi moraju da odu u trenutku kada stanica za čekanje istih uđe u moj vidokrug, dok sam plavu kutiju ispraćao setnim pogledom. Sunce je već bilo visoko iznad, na nebu, a plava simpatična devojka mi u ruku turnu neki flajer. Škola stranih jezika. Čekajući autobus odlučih da se poigram sa flajerom, otkud mi ta želja ne znam ali počeh da pravim figuricu origamija. Ždral je životinja koju sam pokušavao da oslobodim pravći 1000 istih. Nikada ih nisam brojao, možda je u tome i caka, zaboraviš broj napravljenih tako da želja dođe sama od sebe, nenadano, upravo kao i snazan, visok i prodoran glas nekog penzionera koji me je upozoravao da treba da siđem . Stigao sam kući.