Some photo, IT and personal thoughts….
Sinoc sam dobio nov host za blog na svom domenu tako da je ovo prvi post napisan na ovoj adresi. Zahvaljujuci izuzetno korisnoj opciji import svi clanci sa prethodne adrese su prebaceni ovde sa komplet komentarima i slikama.
Voleo bi da cujem komentare o izgledu i tako stosta 
Sinoć je bilo održano Es piwo. Bilo je super, upoznao sam neke osobe koje nisam ima prilike da upoznam do sada, razmenjen je software i muzika i popilo se dosta.
U povratku problemi, od početka mi je bus bio sumnjiv, Šuća Trans piše na soferki, sumnja se kasnije ispostavila kao tačna i opravdana. Prvo nas je na izlazu iz stanice legitimisao policajac u civilu (verovatno jer je bus obraćao na relaciji Subotica - Novi Pazar) a kasnije je vozač autobusa promašio izlaz sa autoputa tako da smo zamalo završili u Zagrebu a pošto je bilo nemoguće okrenuti autobus išli smo u rikverc 2Km strašno!
Položio sam dva od 3 ispita (treći je za 2 dana) ali sam informatiku poništio (dobio sam 6).
Pokrenuo sam MacOS na kompu tj. verziju x86. Lepo izgleda ali sam shvatio da mi treba novi kompjuter tj. više memorije, bolja grafička kartica i brži procesor.
Vreme je sux! Jedva čekam da prođe ovaj prelaz sa zime na proleće, sve je tmurno i sivo…
Ispitni rok u toku. Ovo podseća na ono ”Radovi u toku” a kada se razmisli i jeste tako. Elem, prijavio 3 ispita, do sada izašao na dva i verovatno uradio dobro, rezultati su u toku ove nedelje a treći 7.02. tako da verujem u 100% učinak.
Pisaću nešto više kada stignu rezultati pošto neću da preudiciram ali pronašanje nekih profesora je zastrašujuće a znanje koje poseduju još gore…. Sve u svemu čujemo se uskoro…
Upravo odgledah jedan od najgroznijih i bolesnijih filmova ikada. Cannibal holocaust je film italijanskog reditelja Rudjera Deodatoa (Ruggero Deodato), koji je po svim procenama najuzasniji film ikada snimljen. Na kraju filma covek se zapita da li je moguce da negde na svetu postoje takvi oblici zivota prikazani na tom filmu. Ono sto se na filmu prikazuje su toliko realne scene sakacena, ritualnog ubijanja i silovanja da je reditelj bio pod istragom jer se verovalo da su odredjene scene snimljene bez specijalnih efekata. Film je inace snimljen 1979. godine. Sve sa slabim stomakom bih savetovao da nikada ne pogledaju ovako nesto jer to moze imati dugorocne posledice po mentalno zdravlje. Jednom recju UZAS!
Link ka opisu: http://www.imdb.com/title/tt0078935/
Još dok sam bio ”zaluđen” Italijom i svime što ima veze sa Italijom (negde 1999-2000. godine) prva i jedina muzika koju sam slušao na italijanskom bila je muzika Laure Pausini. Koliko sam bio ”zatreskan” dovoljno govori činjenica da sam sve tadašnje albume skinuo preko dial-up-a (nekih 500-600Mb) i to preko modemske brzine od 33k. Ovo je za posledicu imalo ogromne telefonske račune čija se vrednost meri time što sam za te pare koje sam utrošio mogao kupiti sve original diskove preko neke on line prodavnice ali pošto je tada e-trgovina bila skoro nemoguća ovo je bio jedini način.
Elem, sada nešto o Lauri
Rođena je 16.03.1974. godine u Solarolu (Ravena) .Počela je da peva sa ocem po raznim tkz. piano barovima još sa osam godina. Prvi put se predstavila muzičkoj publici 1991. godine kada je uspešno prošla na konkursu za učešće na Festivalu Castrocaro. Prvi veliki uspeh usledio je dve godine kasnije na poznatom festivalu San Remo. Pobedila je pesmom La Solitudine u kategoriji ”Nova lica” . Usledio je singl ”Strani Amori” a nakon toga i dueti sa tada već poznatim Erosom Ramacotijem (Eros Ramazzotti) , Đinom Paolijem (Gino Paoli) i Cukerom (Zucchero). Laura peva na 5 različitih jezika: italijanskom, španskom, engleskom, francuskom i portugalskom.
Izdala je 9 albuma , od toga: 7 studijskih, 1 uživo, 1 komilacija.
Više na sajtu:
www.laurapausini.com
Dobih da ES piwu cd sa Vasil Hadzimanov Band. Posle preslusavanja mogu da kazem da je to ono sto fali Srbiji sto se tice muzicke scene, popularizacija prave i kvalitetne muzike. Ovakvi, obrazovno potkovani, muzicari su jedini spas od PINK SHOW turbo kulture koja nedvosmisleno vodi u propast.
Vise o Vasil Hadzimanov Band-u na :
http://www.vhband.com
Veceras je bilo odrzano mini ES piwo, prisutni :
nK
AleksandarNS
Bojan_Basic
ja
Bilo je opusteno , razmena software-a i muzike se podrazumevala a piwa je bilo dovoljno. Ja isprva nisam imao neku zelju da pijem piwo ali posle jednog espresa podlegao sam atmosferi tako da je palo Lav Piwo. Slika ovoga puta nema jer niko nije imao digitalac.
Upravo se vratih iz Neobee-a sa paketom Moram odmah da primetim da mi se modem cini kao polovan , upitanju je Actiontec modem ali posto je dzaba za period dok sam pretplatnik nije me ni briga, ali eto jedno zapazanje. Sve sljaka kako treba, brzina je na oko 29kB/s maximalno isla (232kbps) sto je zadovoljavajuce. Eto prvi utisci su pozitivni, videcemo sta ce doneti vreme ispred nas.
Verovatno ste primetili da sam postavio moje opise najomiljenijih jpop pevacica. Slučajno sam ”provalio” ovu vrstu muzike, i sviđa mi se, mada ne znam o čemu pevaju
Elem, uskoro ćemo krenuti na učenje japanskih znakova pa će verovatno biti i prevoda tekstova.
Moja fasciniranost Japanom i uopste ljudima koji tamo žive datira odavno ali je nekako bila pritajena, poslednjih nekoliko godina posredstvom interneta fasciniranost i divljenje tom načinu života i razmišljanju dostigli su vrhunac. Nameravam da uskoro odem za Japan ali je za sada sve u fazi planiranja i sastavljanja finansijske kontrukcije za taj poduhvat. Svi koji su zainteresovani da mi se pridruže i krenu samnom u posetu Japanu na mesec dana neka me kontaktiraju.
Rođena u New Yorku, Utada Hikaru, predstavnik je japanskog popa. Rođena je 19.1.1983. , roditelji su joj već dugo u muzičkoj industriji tako da za nju nije predstavljao problem da se probije među najpoznatije. U Japanu je takođe poznata i po nadimku ”Hikki”. Teruzane Utada njen otac je poznati japanski producent dok je Junko Utada njena majka imala pevačku karijeru predstavljajući se pod imenom Keiko Fuji.
Njen prvi profesionalni album objavila je već sa 12 godina. Prvi album je objavljen 1998. godine pod nazivom Precious a ona je nastupala pod pseudonimom Cubic U.
Udata je za Kazuaki Kirija, fotografa i filmskog direktora. On je takođe bio i direktor nekoliko njenih spotova kao što su “Final Distance”, “Traveling”, “Hikari”, “Sakura Drops”, “Deep River”, “Dareka no Negai ga Kanau Koro”, “You Make Me Want to Be a Man”, “Be My Last”, and “Passion”. Also, “Dareka no Negai ga Kanau Koro”.
Njen poslednji album EXODUS prodat je u preko 1 000 000 primeraka a najnoviji album se očekuje početkom 2006. godine.